Ispašće na kraju da je Pavle Ćosić bio prorok kada je u svojoj distopiji "Leposava" (o politički korektnoj Srbiji kojom upravlja Nevlada) koristio izraz "Ravnopravni građani indoevropskog porekla"...
Preporuke:
0
0
2
sreda, 29 jul 2009 21:19
Spetsnaz
E svaka cast na ovakvom tekstu .
Da nije tuzno bilo bi smesno
Preporuke:
0
0
3
sreda, 29 jul 2009 21:26
vala jeste
Prosto k'o pasulj i tacno.
Preporuke:
0
0
4
sreda, 29 jul 2009 22:31
Ignjatije
Neće biti "Ada Romanlija" već "Ada ravnopravnih građana indoevropskog porekla" (iz Leposave)
Preporuke:
0
0
5
sreda, 29 jul 2009 23:51
Dejan Pavić
Povodom ove teme, želim da dam svoj skroman doprinos razvoju politički korektnog novogovora. Reč Ciganin, kao ni reč Šiptar, u srpskom jeziku ne znači ništa. Sa druge strane, ove reči su upotrebljavane neutralno, odnosno politički korektno, tokom mog života (Cigani Ivanovići, Cigani lete u nebo, marka cigareta Žtan, pesme Mike Antića). Kao đak osnovne škole čitao sam u Čitanci srpskog jezika pesmu ''Šiptar ti peva, Metohijo'' koju je napisao, valjda, Esad Mekuli ili neko sa sličnim imenom.
Ono što želim da kažem je da, ako su ova dva pojma (Ciganin, Šiptar) danas politički nekorektna, potrebno je da se pokrene inicijativa da se zabrani upotreba i izraza Nemac i Nemačka. Naime, u srpskom jeziku, reč Nemac ima sasvim određeno i jasno negativno značenje. Nemac, na srpskom, znači ''onaj koji je nem, mutav'', odnosno ko ne govori srpski, da ga ceo svet razume. Smatram da je za jednog Ger-Mana (rođaka), upotreba izraza Nemac zaista uvredljiv.
Možda nije baš u vezi sa temom, ali pada mi na pamet da i srpska reč ''bitanga'' potiče od Bitte. Zato tražim da se u mom jeziku prestane da upotrebljava i ova reč, pa čak i kada je namenjena, na primer, evroskepticima.
Jedino što osećam kao problem je što ću ubuduće mog komšiju Mutu Ciganina morati da zovem Nemac Rom. Uostalom, ionako me neće razumeti. I, verujem, neće se uvrediti.
Davno sam pročitao knjigu koja govori o politički korektnom novogovoru. Preporučujem je svima a, bogami, moraću i ja što pre da obnovim znanje. Knjiga se zove ''1984''. Napisana je davno i govorila je o mogućim opasnostima u budućnosti. Priznajem da spadam među one, koji su pogrešno verovali da je takva budućnost zauvek onemogućena.
Preporuke:
0
0
6
četvrtak, 30 jul 2009 02:11
Vlamil
"U mom rodnom kraju, zovu ih Gurbetima. Taj, moj kraj je ionako poznat kao nejevropski... "
Gospodine Milko, lako može biti da smo zemljaci. I u mom rodnom kraju, ove drage ljude nazivaju isto (živeo sam tamo do svoje šeste godine, a rodbina mi je još tamo). Zvali su ih i Karavlasima. Kad kažete: "Svakog proleća, Romi/Cigani/Gurbeti su dolazili na jednu zaravan blizu naše kuće i razapinjali čerge" da ne mislite na zaravan (po njima nazvanu) Karavlaške Kolibe? U dolini Poblaćnice, na sadašnjoj tromeđi Srbije, C.Gore i RS(BiH)?
Kraj je božanstven, a svakako - nejevropski! Ja sam svakog raspusta odlazio na svoje selo i viđao Gurbete kad su dolazili da poprave (kalaišu) poneki bakrač ili kakav drugi sud. Njihove žene bi seljankama gatale u karte. Kasnije, kada sam čitao Markesovih "Sto godina samoće", činilo mi se da znam gde je Melkijades provodio vreme između poseta Makondu! Moj stric, u svom adolescentskom dobu, fasciniran njima, iskrao se jedne noći kad je čuo da su oni "pali" na Karavlaške Kolibe pa išao da ih kradom posmatra! Vratio se kad su već svi ukućani bili na nogama, preplašeni ne znajući gde je on!
Nažalost, sada je tamo skoro pusto: ni ljudi, ni životinja. Nema više ni Gurbeta, nemaju posla.
Njihov pelcer dopao me je na vreme i srećan sam kad ga prepoznam kod dugog čoveka - drugog Roma! Sloboda, onakvom kavom je poimam, ne dozvoljava mi da govorim politički korektno. Politički korektno često je ljudski nekorektno. Ako sada (korektno) kažem Rom, ne osetim svu fascinaciju i prisnost prema tim ljudima kakvu osećam kada ih nazovem onako kako i sami sebe zovu! Dakle, nije problem u nazivu, šta više, po tom pitanju reč je o lažnom dušebrižništvu. Kaže se "zovi me i krčagom samo me nemoj razbiti"!
Čitaoci komentara, oprostite za pomalo lični ton!
Preporuke:
0
0
7
četvrtak, 30 jul 2009 07:38
neobizantinac
Pisac je zaboravio da spomene i omiljenog stihoklepca druge srbije, i njegov stih iz pesme: jesen stiže dunjo moja (...spas mi donose cigani,...).
I još bi dodato: Rom je izraz koji su koristili još stari rimljani, pa vizantijci,danas Rumuni a dobro je napomenuti i da na staroegipatskom rom takođe znači čovek.
Preporuke:
0
0
8
četvrtak, 30 jul 2009 10:10
gorštak
Autoru sve čestitke za tekst.
Uredništvu hvala na insertu iz genijalnog ostvarenja Emila Lotjanua. Gledajući ga posle dugo vremena, a pod utiskom autorovih zaključaka, palo mi je na pamet da Rada Ciganka zaista oličava nekakvu arhetipsku ženstvenost, koju je modernitet potpuno utamanio i koja se kao takva možda sačuvala samo još kod Cigana. Možda drugosrbijancima zapravo smeta autentičnost kao takva, i kod Srba i kod Cigana i kod bilo koga trećeg, pa naterujući Srbe da Cigane nazivaju ''Romima'' zarad ''političke korektnosti'', oni na neki način standardizuju i same Cigane, što će reći ''ubijaju dve muve jednim udarcem''. A među standardizovanim (obezličenim) Ciganima neće se više roditi nijedna Koštana, Rada, kao ni Puškinova Zemfira (iz njegove poeme sa naslovom ''Cigani''), kao što se ni među standardizovanim Srbima više neće roditi ni jedan dertlija poput Mitketa, a da ne govorimo o herojima poput Karađorđa ili vojskovođama poput Živojina Mišića.
Preporuke:
0
0
9
četvrtak, 30 jul 2009 10:33
FORum LIvi
Desila se promena, u zivotu mom, rodjen sam kao Cigan,al sam posto Rom!
Preporuke:
0
0
10
četvrtak, 30 jul 2009 11:51
Milko
Hvala na pohvalama, sugestijama, i kritikama (unapred, ako ih bude).
Za onog "Spas mi donose Cigani", nisam ga pomenuo, da ga ne zavadjam sa njemu i obratno dragim NVO. Ne volim da rasturam idilične veze...
Za Vlamila: Jesmo zemljaci, uslovno rečeno. Upravo, akd god bi odlazili sa naše zaravni, upravo su dolazili kod tebe. Ukoliko Poblaćanska dolina ima veze sa Poblaćem, koje je znam samo iz priča i gledanja iz daljine. Inače, sa svog brda, vidim Šula, Kovač, obronke Olujaka...Ko ti god u familiji pamti vreme izmedju 2 sv. rata, pitaj gde je bio Grbovića han, reći će ti.
Što se tiče "Karavlaha", po terminologiji našeg kraja, oni nisu striktno Gurbeti. Nisu dolazili sa čergama, živeli su negde na relaciji Rudo-Priboj ili tu negde.Nisam baš najbolji sa etnologijom, ali kod nas su ta dva pojma bila slična, ali ne sitovetna.
E sad, da budem pošten, nije ni u toj priči iz detinjsta sve idilično.Uz svu ogradu da ne budem politički nekorektan, ali marljivost i radne navike mi nisu ostale asocijacija na njih. Nego snalaženje bez rada.
Sećam se jedne situacije njihove verbalne dovitljivosti: Par odraslih svratilo da vidi ima li šta za kalajisanje, ima li kupca za vretena, a deca kamenjem mlate "kaleme", kako smo zvali krupne, žuto-rumene kruške preko puta u bašti. Kad ih moji ukućani opomenu, da im kažu da prestanu,oni kažu: "Nije gospoja, ne mlate kaleme, ganjaju vevericu".
Pozdrav,
Preporuke:
0
0
11
četvrtak, 30 jul 2009 11:52
Jedan ogorceni Pancevac
Brana Crncevic:
"Kakva strasna promena u zivotu mom, vise nisam Ciganin postao sam Rom! Kakva strasna promena u zivotu mom, ja sam Srbin-Ciganin, Crnogorac-Rom"!
Preporuke:
0
0
12
četvrtak, 30 jul 2009 13:14
Ruzica Vujovic
Autorov tekst, odnosno njegove uspomene iz detinjstva dobro ilustruju srpsku trpeljivost prema drugima, u ovom slucaju Ciganima/Romima.
Nazalost, stav Cigana/Roma prema srpskom drusvu je primer za to da srpka trpeljivost retko ima za posledicu zahvalnost druge strane: većina njih zahteva prava i istovremeno odbija obaveze.
Film "Cigani idu u nebo" je lepa bajka, zabava koji se obraca zudnji za egzoticnim, sa stvarnim ciganskim zivotom ovaj film nema skoro nikakve veze.
Buduci da jednakost pred zakonom svih ljudi, ukljucujuci tu i Cigane/Rome, odavno postoji u Srbiji, mislim da bi za Cigane bilo mnogo produktivnije kada bi njihovi pretstavnici insistirali malo na obavezama i na sopstvenoj odgovornosti za sopstveni zivotni standard i zivotni vek.
P.S. Ovaj zahtev za menjanje naziva za narod, potekao od pretstavnika samih Cigana/Roma, me potseca na crnce u Americi, koji takodje svakih nekoliko godina zahtevaju da budu zvani drugim imenom, pa one koji se jos nisu navikli na promenu i nazovu ih starim imenom (na primer "obojeni" umesto "crnci", sto je takodje bio njihov sopstveni zahtev iz 60-tih) difamiraju i terorisu kao rasiste.
Preporuke:
0
0
13
četvrtak, 30 jul 2009 16:10
Pavle Ćosić
Odličan tekst. Ja sam ove en-dži-o preduzetnike puno puta pitao zašto toliko insistiraju na nazivu Rom kad nijedan Ciganin na ovom svetu na tome ne insistira i da se čak mnogi vređaju kad ih tako oslovljavamo. Nikad nisam dobio odgovor osim onog da je Ciganin politički nekorektno. Stiče se utisak da je jedini pravi razlog za uvođenje tog termina povod za političku diskvalifikaciju svakog ko ga ne prihvati (pod uslovom da nije Ciganin/Rom).
Preporuke:
0
0
14
petak, 31 jul 2009 16:37
igorsima
Kod mene u Semberiji su ih zvali Kalavre. Za Gurbete sam čuo ali nikad taj naziv nisam povezao sa Ciganima. Mandove pogotovo.
Odavno sam zaključio da tamo gde Cigani ne mogu da žive - tu nije dobro ni za nas domoroce.
Nisu skloni higijeni, obrazovanju, poretku,.. a skloni su grebanju od drugih, poneki čak i sitnim krađama. Ali, brate, to je sve tako benigno i naivno. U njihovoj krvi ima toliko slobode, mi možemo samo da pevamo o njoj.
Preporuke:
0
0
15
petak, 31 jul 2009 21:18
Dag
Ovo je još jedan dobar primer kako se unosi razdor u društvo naizgled bezazlenim promenama u jeziku. Radi se o primeni neurolingvističkog programiranja. Reč Ciganin u svesti Srbina izaziva pozitivnu konotaciju - to je neko naš. Sa Romom je već drugačije - imamo asocijaciju na nekog stranca, pitamo se ko je to, da li se to odnosi na dobro znane cigane. Istovremeno, insistiranjem na promeni ove reči, i "zabranom" primene uobičajene reči, izaziva se dodatni otpor, koji se nesvesno prenosi na pripadnike tog naroda. Na ovaj način je izvršena željena promena u svesti ciljne grupe u odnosu na pripadnike druge društvene grupe. Ovakve promene u jeziku nisu slučajne već su osmišljene u naučnim institutima ("Rezervoari ideja") sa ciljem da se društvo što više fragmentiše i unutar sebe antaginizira. Da bi se dodatno uklonio otpor u populaciji i politički i ideološki diskvalifikovao svaki pojedinac koji prirodno pruža otpor nasilnim promenama tradicionalne upotrebe jezika, novi govor ili novogovor dobio je svoje bezazleno, a u suštini zastrašujuće ime: Rečnik političke korektnosti.
Nedavno su domaće institutske ligvistkinje (nisu srbistkinje) izdale takav rečnik od nekoliko hiljada reči usmeren prema stvaranju razdora među polovima na profesionalmom polju koji se lako preliva i na druga opodručja. Ovaj rečnik novogovora kod ljubitelja jezika izazvaće šok, a kod ostalih podsmeh. I eto, cilj je još jednom postignut!
Preporuke:
0
0
16
utorak, 04 avgust 2009 16:26
brm
čudi me da niko nije pomenuo najgenocidnijeg i najšovinističkijeg pevača svih vremena... taj svesno i namerno baš nikad ne pominje reč Rom, al zato "..cigan pravi svatove" "ja se opraštam cigani sa vama", "cigani tiho tiho svirajte.."nema lepše devojke od marike ciganke""ciganksa sam mala""jedan bački cigan - crni steva.."..čudi me tolika nebudnost drugoarica iz NVO soc ssaveza..to je za više od drugarske kritike...DOLjE ZVONKO BOGDAN I OSTALA REAKCIJA
.jpg)
Ispašće na kraju da je Pavle Ćosić bio prorok kada je u svojoj distopiji "Leposava" (o politički korektnoj Srbiji kojom upravlja Nevlada) koristio izraz "Ravnopravni građani indoevropskog porekla"...
Da nije tuzno bilo bi smesno
Ono što želim da kažem je da, ako su ova dva pojma (Ciganin, Šiptar) danas politički nekorektna, potrebno je da se pokrene inicijativa da se zabrani upotreba i izraza Nemac i Nemačka. Naime, u srpskom jeziku, reč Nemac ima sasvim određeno i jasno negativno značenje. Nemac, na srpskom, znači ''onaj koji je nem, mutav'', odnosno ko ne govori srpski, da ga ceo svet razume. Smatram da je za jednog Ger-Mana (rođaka), upotreba izraza Nemac zaista uvredljiv.
Možda nije baš u vezi sa temom, ali pada mi na pamet da i srpska reč ''bitanga'' potiče od Bitte. Zato tražim da se u mom jeziku prestane da upotrebljava i ova reč, pa čak i kada je namenjena, na primer, evroskepticima.
Jedino što osećam kao problem je što ću ubuduće mog komšiju Mutu Ciganina morati da zovem Nemac Rom. Uostalom, ionako me neće razumeti. I, verujem, neće se uvrediti.
Davno sam pročitao knjigu koja govori o politički korektnom novogovoru. Preporučujem je svima a, bogami, moraću i ja što pre da obnovim znanje. Knjiga se zove ''1984''. Napisana je davno i govorila je o mogućim opasnostima u budućnosti. Priznajem da spadam među one, koji su pogrešno verovali da je takva budućnost zauvek onemogućena.
Gospodine Milko, lako može biti da smo zemljaci. I u mom rodnom kraju, ove drage ljude nazivaju isto (živeo sam tamo do svoje šeste godine, a rodbina mi je još tamo). Zvali su ih i Karavlasima. Kad kažete: "Svakog proleća, Romi/Cigani/Gurbeti su dolazili na jednu zaravan blizu naše kuće i razapinjali čerge" da ne mislite na zaravan (po njima nazvanu) Karavlaške Kolibe? U dolini Poblaćnice, na sadašnjoj tromeđi Srbije, C.Gore i RS(BiH)?
Kraj je božanstven, a svakako - nejevropski! Ja sam svakog raspusta odlazio na svoje selo i viđao Gurbete kad su dolazili da poprave (kalaišu) poneki bakrač ili kakav drugi sud. Njihove žene bi seljankama gatale u karte. Kasnije, kada sam čitao Markesovih "Sto godina samoće", činilo mi se da znam gde je Melkijades provodio vreme između poseta Makondu! Moj stric, u svom adolescentskom dobu, fasciniran njima, iskrao se jedne noći kad je čuo da su oni "pali" na Karavlaške Kolibe pa išao da ih kradom posmatra! Vratio se kad su već svi ukućani bili na nogama, preplašeni ne znajući gde je on!
Nažalost, sada je tamo skoro pusto: ni ljudi, ni životinja. Nema više ni Gurbeta, nemaju posla.
Njihov pelcer dopao me je na vreme i srećan sam kad ga prepoznam kod dugog čoveka - drugog Roma! Sloboda, onakvom kavom je poimam, ne dozvoljava mi da govorim politički korektno. Politički korektno često je ljudski nekorektno. Ako sada (korektno) kažem Rom, ne osetim svu fascinaciju i prisnost prema tim ljudima kakvu osećam kada ih nazovem onako kako i sami sebe zovu! Dakle, nije problem u nazivu, šta više, po tom pitanju reč je o lažnom dušebrižništvu. Kaže se "zovi me i krčagom samo me nemoj razbiti"!
Čitaoci komentara, oprostite za pomalo lični ton!
I još bi dodato: Rom je izraz koji su koristili još stari rimljani, pa vizantijci,danas Rumuni a dobro je napomenuti i da na staroegipatskom rom takođe znači čovek.
Uredništvu hvala na insertu iz genijalnog ostvarenja Emila Lotjanua. Gledajući ga posle dugo vremena, a pod utiskom autorovih zaključaka, palo mi je na pamet da Rada Ciganka zaista oličava nekakvu arhetipsku ženstvenost, koju je modernitet potpuno utamanio i koja se kao takva možda sačuvala samo još kod Cigana. Možda drugosrbijancima zapravo smeta autentičnost kao takva, i kod Srba i kod Cigana i kod bilo koga trećeg, pa naterujući Srbe da Cigane nazivaju ''Romima'' zarad ''političke korektnosti'', oni na neki način standardizuju i same Cigane, što će reći ''ubijaju dve muve jednim udarcem''. A među standardizovanim (obezličenim) Ciganima neće se više roditi nijedna Koštana, Rada, kao ni Puškinova Zemfira (iz njegove poeme sa naslovom ''Cigani''), kao što se ni među standardizovanim Srbima više neće roditi ni jedan dertlija poput Mitketa, a da ne govorimo o herojima poput Karađorđa ili vojskovođama poput Živojina Mišića.
Za onog "Spas mi donose Cigani", nisam ga pomenuo, da ga ne zavadjam sa njemu i obratno dragim NVO. Ne volim da rasturam idilične veze...
Za Vlamila: Jesmo zemljaci, uslovno rečeno. Upravo, akd god bi odlazili sa naše zaravni, upravo su dolazili kod tebe. Ukoliko Poblaćanska dolina ima veze sa Poblaćem, koje je znam samo iz priča i gledanja iz daljine. Inače, sa svog brda, vidim Šula, Kovač, obronke Olujaka...Ko ti god u familiji pamti vreme izmedju 2 sv. rata, pitaj gde je bio Grbovića han, reći će ti.
Što se tiče "Karavlaha", po terminologiji našeg kraja, oni nisu striktno Gurbeti. Nisu dolazili sa čergama, živeli su negde na relaciji Rudo-Priboj ili tu negde.Nisam baš najbolji sa etnologijom, ali kod nas su ta dva pojma bila slična, ali ne sitovetna.
E sad, da budem pošten, nije ni u toj priči iz detinjsta sve idilično.Uz svu ogradu da ne budem politički nekorektan, ali marljivost i radne navike mi nisu ostale asocijacija na njih. Nego snalaženje bez rada.
Sećam se jedne situacije njihove verbalne dovitljivosti: Par odraslih svratilo da vidi ima li šta za kalajisanje, ima li kupca za vretena, a deca kamenjem mlate "kaleme", kako smo zvali krupne, žuto-rumene kruške preko puta u bašti. Kad ih moji ukućani opomenu, da im kažu da prestanu,oni kažu: "Nije gospoja, ne mlate kaleme, ganjaju vevericu".
Pozdrav,
"Kakva strasna promena u zivotu mom, vise nisam Ciganin postao sam Rom! Kakva strasna promena u zivotu mom, ja sam Srbin-Ciganin, Crnogorac-Rom"!
Nazalost, stav Cigana/Roma prema srpskom drusvu je primer za to da srpka trpeljivost retko ima za posledicu zahvalnost druge strane: većina njih zahteva prava i istovremeno odbija obaveze.
Film "Cigani idu u nebo" je lepa bajka, zabava koji se obraca zudnji za egzoticnim, sa stvarnim ciganskim zivotom ovaj film nema skoro nikakve veze.
Buduci da jednakost pred zakonom svih ljudi, ukljucujuci tu i Cigane/Rome, odavno postoji u Srbiji, mislim da bi za Cigane bilo mnogo produktivnije kada bi njihovi pretstavnici insistirali malo na obavezama i na sopstvenoj odgovornosti za sopstveni zivotni standard i zivotni vek.
P.S. Ovaj zahtev za menjanje naziva za narod, potekao od pretstavnika samih Cigana/Roma, me potseca na crnce u Americi, koji takodje svakih nekoliko godina zahtevaju da budu zvani drugim imenom, pa one koji se jos nisu navikli na promenu i nazovu ih starim imenom (na primer "obojeni" umesto "crnci", sto je takodje bio njihov sopstveni zahtev iz 60-tih) difamiraju i terorisu kao rasiste.
Odavno sam zaključio da tamo gde Cigani ne mogu da žive - tu nije dobro ni za nas domoroce.
Nisu skloni higijeni, obrazovanju, poretku,.. a skloni su grebanju od drugih, poneki čak i sitnim krađama. Ali, brate, to je sve tako benigno i naivno. U njihovoj krvi ima toliko slobode, mi možemo samo da pevamo o njoj.
Nedavno su domaće institutske ligvistkinje (nisu srbistkinje) izdale takav rečnik od nekoliko hiljada reči usmeren prema stvaranju razdora među polovima na profesionalmom polju koji se lako preliva i na druga opodručja. Ovaj rečnik novogovora kod ljubitelja jezika izazvaće šok, a kod ostalih podsmeh. I eto, cilj je još jednom postignut!
"My heart is content"...